История сербов
История сербов читать книгу онлайн
Известный сербский историк, С.М. Чиркович посвятил свою книгу истории сербского народа. Конечно, сербская государственность и ее исторические перипетии (подробно рассматриваемые в работе) не отделимы от этнической истории сербов, однако первична именно последняя. Автор подчеркивает, что истоки формирования сербской национальной общности восходят к VII в., к эпохе миграции славянских племен на Балканском полуострове, но он утверждает, что процесс формирования сербского народа не закончился ни в XIX, ни в XX в. Драматические события, последовавшие за распадом Югославии, только подтверждают точку зрения автора и придают неоценимое значение его книге, впервые вышедшей в свет в 2004 г. на сербском и английском языках.
Внимание! Книга может содержать контент только для совершеннолетних. Для несовершеннолетних чтение данного контента СТРОГО ЗАПРЕЩЕНО! Если в книге присутствует наличие пропаганды ЛГБТ и другого, запрещенного контента - просьба написать на почту [email protected] для удаления материала
Калић,
J
. —
Чоловић,
M
. (
yp
.),
Социјална
структура српских градских
насеља
(
XII
–
XVIII
век),
Смедерево-Београд 1992.
Калић, Ј.,
Србиупозном средњем
веку,
Београд 1994, 20022.
Калић,
J
.,
Европа и Срби.
Средњи
век,
Београд 2006.
Kanitz
, Е,
Das
Konigtum
Serbien
und
das
Serbenvolk
,
I
–
III
,
Leipzig
1904–1914 (прве две
књиге
у српском преводу:
Србија. Земља
и становништво,
I
–II, Београд 1985).
Kaser,
К
.,
Hirten, Kampfer, Stammeshelden. Ursprunge und Gegenwart der
balkanischen Patriarchalitat,
Wien-Koln 1992.
Kaser, K.,
Familie und verwandtschaft auf dem Balkan. Analyse einer untergehenden Kultur,
Wien-Koln-Weimar 1995.
Kaser, K.,
Freier Bauer und
Soldat.
Die Militarisierung der agrarischen Gesellschaft in der kroatisch-slawonischen Militargrenze (1535–1881),
Wien-Koln-Weimar 1997.
Castellan, G.,
La vie quotidienne en Serbie au seuil de I'indipendance, 1815–1839,
Paris 1967.
Castellan, G.,
Histoire des Balkans (XIVe
-ХХе
siecle),
Paris 1991.
Кашанин,
M
.,
Српска књижевност
у
средњем
веку,
Београд 1975.
Ковачевић,
Д.,
Србија
и
Русија
1878–1889. Од Берлинског конгреса до
абдикације
крања
Милана,
Београд 2003.
Ковачевић-Којић,
Д.,
Градска
насења средњовјековне
босанске државе,
Сарајево
1978.
Ковачевић-Којић,
Д.,
Градски живот у
Србији
и Босни, XIV и XV
вијек,
Београд 2007.
Којић,
Б.,
Стари балкански градови, вароши и варошице,
Београд 1976.
Коларић,
М.,
Класицизам код Срба, 1790–1848,
I-II, Београд 1965–1966.
Костић,
М.,
Српска
насеља
у
Русији:
Нова
Србија
и Славеносрбща (Српски
етнографски зборник XXVI),
Београд 1925; Нови Сад 20022.
Костић,
М.
Гроф Колер као културно-просветни реформатор код Срба у
Аустрији
у
XVIII
веку,
Београд 1932.
Костић,
М.,
Доситеј Обрадовић
у
историској
перспективы XVIII и XIX века,
Београд 1952.
Краљачић,
Т.,
Калајев
режым у Босны и Херцеговини (1882–1903),
Сарајево
1987.
Crampton, R.
The Balkans since the Second Wold War,
London 2002.
Krekić,
В
.,
Dubrovnik
in the 14th and 15th Centwries: A City between East and West,
Norman, Okl., 1972.
Krekić,
В
.,
Dubrovnik,
Italy and the Balkans in the Late Middle Ages,
London 1980.
Krekić,
В
. (ed.),
Urban Society of Eastern Europe in Premodern Times,
Berkeley-Los
Angeles-London 1987.
Krekić,
В
.,
Dubrovnik:
A Mediterranean Urban Society, 1300–1600,
Aldershot 1997.
Крестић,
В.,
Историја
српске штампе у
Угарској
1791–1914,
Нови Сад 1980;
Београд 20032.
Крестић,
В.,
Историја
Срба у
Хрватској
и
Славонији
1848–1914,
Београд 1991.
Крестић,
В. —
Љушић,
Р.,
Програми и статута српских политичких странака
до 1918. године,
Београд 1991.
Krizman,
В
.,
Vanjska politika jugoslavenske države
1918–1941,
Zagreb
1974.
Krizman,
В
.,
Raspad Austro-Ugarske i stvaranje jugoslavenske države,
Zagreb
1977.
Krizman,
В
.,
Hrvatska u Prvom svjetskom ratu. Hrvatsko-srpski politički odnosi,
Zagreb
1989.
Кудрявцева Е.П.
Россия и Сербия в 30–40 годах XIX века.
Москва
2002.
La culture urbaine dans
les
Balkans,
Belgrade-Paris 1991
Laiou, A. E.,
The Economic History of Byzantium,
I–III, Dumbarton Oaks 2002.
Lampe,
J. R. — Jackson, M. R.,
Balkan Economic History, 1555–1950: From Imperial Borderlands to Developing Nations,
Bloomington 1982.
Lampe,
J. R.,
Yugoslavia as History. Twice there was a Country,
Cambridge 20002.
Лебл,
Ж., До “
коначног решења”. Јевреји
у
Србији,
Београд
2002.
Lederer, I.,
Yugoslavia at the Paris Peace Conference,
New Heaven 1963.
Лемајић,
H
,
Српски народни прваци, главари и старешине после пропасти
средњовековних
држава,
Нови Сад 1999.
Лещиловская И.И.
Сербский народ и Россия в XVIII веке.
Санкт- Петербург
2006.
Lučić, J.,
Povijest Dubrovnika od VII st. do godine
1205,
Dubrovnik
1976
(Iz: Anali Historijskog odjela Centra za znanstveni rad JAZU u Dubrovniku,
XIII
–
XIV
).
Љушић,
Р.,
Кнежевина Србија
(1830–1839),
Београд 1986,
20042.
Љушић,
P
.,
Историја
српске
државности, књ. II: Србија
и
Црна
Гора.
Нововековне
српске
државе,
Нови Сад 2001.
Mavromatis
,
L
.,
Lafondation
de
l'empire
serbe
.
Le
kralj Milutin,
Thessaloniki
1978.
Максимовић, Љ.,
Град у Византией,
Београд 2003.
Максимовић, Љ.,
Византијски
сеет и Срби. Одабране
студије,
Београд 2008.
Мал,
J.,
Ускочке сеобе и словеначке
покрајине
(Српски етнографски зборник XXX),
Љубљана
1924.
Mantran, R. (ed.),
Histoire de I'Empire Ottoman,
Paris 1989.
Марјановић-Душанић, С.,
Владарске инсигније
и
државна
символика у
Србији
од XIII до XV века,
Београд 1991.
Марјановић-Душанић, С.,
Владарска
идеологија Немањића,
Београд 1997.
Марјановић-Душанић,
С. —
Поповић,
Д. (ур.),
Приватна живот на тлу српских
земаља
у
средњем
веку,
Београд 2004.
