История сербов
История сербов читать книгу онлайн
Известный сербский историк, С.М. Чиркович посвятил свою книгу истории сербского народа. Конечно, сербская государственность и ее исторические перипетии (подробно рассматриваемые в работе) не отделимы от этнической истории сербов, однако первична именно последняя. Автор подчеркивает, что истоки формирования сербской национальной общности восходят к VII в., к эпохе миграции славянских племен на Балканском полуострове, но он утверждает, что процесс формирования сербского народа не закончился ни в XIX, ни в XX в. Драматические события, последовавшие за распадом Югославии, только подтверждают точку зрения автора и придают неоценимое значение его книге, впервые вышедшей в свет в 2004 г. на сербском и английском языках.
Внимание! Книга может содержать контент только для совершеннолетних. Для несовершеннолетних чтение данного контента СТРОГО ЗАПРЕЩЕНО! Если в книге присутствует наличие пропаганды ЛГБТ и другого, запрещенного контента - просьба написать на почту [email protected] для удаления материала
Гавриловић, С.,
Студије
из привредне и друштвене
историје Војводине
и
Славоније:
од
краја
XVII до средине XIX века,
Нови Сад 2006.
Географски лик
Србије
у доба Првог устанка,
Београд 1954.
Гарашанин, М. (ур.),
Илири и Албанци (Научни скупови САНУ),
Београд 1988.
Гаћеша,
Н.,
Аграрна реформа и
колонизација
у
Бачкој
1918–1941,
Нови Сад
1968.
Гаћеша,
Н.,
Аграрна реформа и
колонизација
у Банату 1919–1941,
Нови Сад 1972.
Гаћеша,
Н.,
Аграрна реформа и
колонизација
у Срему 1919–1941,
Нови Сад 1975.
Гаћеша,
Н.,
Аграрна реформа и
колонизација
у
Југославији
1945–1948,
Нови Сад 1984.
Glenny,
М
.,
The Fall of Yugoslavia. The Third Balkan War,
New York, 1993.
Gligorijević,
В
.,
Parlament i političke stranke u Jugoslaviji
1919–1929,
Beograd
1979.
Gligorijević,
В
.,
Kominterna, jugoslovensko i srpsko pitanje,
Beograd
1992.
Глигоријевић,
Б
.,
Краљ Александар
I
Карађорђевић,
I–III,
Београд
2002.
Gli Slavi occidentali e meridionali nell'
Alto
Medioevo,
I–
II, Spoleto
1983.
Goldstein,
I.,
Bizant na Jadranu (od Justinijana
I do
Bazilija I),
Zagreb
1992.
Градска
култура
на
Балкану
(
XV
–
XIX
век),
1–2, Београд 1984, 1988.
Грбић,
М.,
Карловачко владичанство,
I
–III, Ср. Карловци 1891–1893; Топуско 19902.
Gross
, М.,
Vladavina hrvatsko-srpske koalicije,
Beograd
1960.
Грујић,
Р.,
Азбучник Српске православие цркве,
Београд 1993.
Дабић,
В.,
Војна крајина.
Карловачки генералат (1530–1746),
Београд 2000.
Давидов, Д.,
Српска графика XVIII века,
Нови Сад 1978.
Данченко С.И.
Развитие сербской государственности и Россия: 1878–1903 гг.
Москва 1996 г.
Дашић,
М.,
Црна Гора и
Србија
на почетку XIX
вијека,
Београд 1994.
Дедијер,
В
.,
Сарајево
1914,
Београд
1966 (=
Road to Sarajevo,
London 1967).
Деретић,
J.,
Доситеј
O6padoeuh
u
његово доба,
Београд
1966.
Деретић, Ј.,
Историја
српске
књижевности,
3.
издање,
Београд 2002.
Димић, Љ.,
Културна
политика у
Краљевини Југославији,
I–III,
Београд 1996–1997.
Димић, Љ.,
Историја
српске
државности,
кн.
III:
Србија
у
Југославији,
Нови Сад 2001.
Димић, Љ. — Јовановић, М. — Стојановић,
Д.,
Србија
1804–2004. Три
виђења
или
позив
на
дијалог,
Београд 2005.
Динић, М.,
Српске земле у
средњем
веку.
Историјско-географске студије,
Београд 1978.
Динић, М.,
Из српске
историје средњега
века,
Београд 2003.
Di Vitorio, A. (ed.),
Ragusa e U
Mediterraneo: ruolo
e funzioni di
una
repubblica marinara tra medioevo ed eta moderna,
Bari
1990.
Djokic,
D. (ed.),
Yugoslavism. Histories of a Failed Idea,
London 2003.
Dolger, E,
Byzanz und die europaische Staatenwelt. Ausgewahlte Aufsatze,
Darmstadt
1964.
Dragović-Soso,
J., “
Saviours of the Nation”, Serbia's Intellectual Opposition and the Revival of Nationalism,
London 2002 (= “
Spasioci nacije”. Intelektualna opozicija Srbije i oživljavanje nacionalizma,
Beograd
2004).
Ducellier, A.
(ed.),
Byzance
et le monde
orthodoxe,
Paris 1986.
Ђ
орђевић,
Д.,
Царински рат Аустро-Угарске и
Србије
1906–1911,
Београд 1962.
Ђорђевић,
Д.,
Revolutions
nationales
des
peuples
balkaniques
, 1804–1914,
Belgrade
1965 (=
Националне револуције
балканских народа 1804–1914,
Београд 1995).
Ђ
орђевић,
Д.,
'
Iстopia
тщ
Сepбiaq
(1804–1918),
Солун 1970.
Đordević,
D. (ed.),
The Creation of Yugoslavia, 1914–1918,
Santa Barbara, Call., 1980.
Ђорђевић,
Д
.,
Огледи
из
новије
балканске
ucmopuje,
Београд
1989.
Ђ
орђевић,
Т
.,
Из
Србије
Кнеза
Милоша
,
1-
Й
,
Београд
1922–1924.
Ђурић,
В
.,
Византијске
фреске
у
Југославији,
Београд
1974 (=
Die byzantinischen
Fresken,
München 1976).
Ђ
урић
В. —
Бабић-Ђорђевић
Г.,
Српска уметност у
средњем
веку,
I
-
II
,
Београд 1997.
Ђуровић,
A.,
Модернизација образовања
у
Краљевини Србији
1905–1914,
Београд 2004.
Ђ
уровић,
М.,
Црногорске
финансије
1860–1915,
Титоград 1960.
Екмечић,
М.,
Ратни
циљеви Србије
1914,
Београд 1973.
Екмечић,
М.,
Стварање Југославије
1790–1918,
1–II, Београд 1989.
Екмечић, М.,
Радови
из
ucmopuje
Ђосне
и
Херцеговине XIX
века,
Београд 1997.
Екмечић, М.,
Срби
на
историјском раскршпу,
Београд 1999.
Emmert,
Th.
A.,
Serbian Golgotha: Kosovo, 1389,
New York 1990.
Живојиновић,
Д.,
Ватикан,
Србија
u
стварање југословенске државе
1914-
1920,
Београд 1980,1995.
Живојиновић,
Д
.,
Крањ Петар
I
Карађорђевић
1844–1921,
I–III,
Београд
1988–1994;
20032.
Живојиновић,
Д.,
Црна
Гора у борби за опстанак,
1914–1922, Београд 1996.
